Vojna neutralnost Srbije nije dovoljna

0

Bivši načelnik Generalštaba Vojske SCG: Branko Krga
 

U razgovoru za "Vesti", penzionisani oficir i aktivni predavač na beogradskom Fakultetu za diplomatiju i bezbednost kaže da ovu dilemu ne treba sagledavati odvojeno od drugih problema koje ima srpska država.
 

"Mislim da se ovom pitanju mora ozbiljno pristupiti, a ne samo po formuli "ili-ili". Problem treba staviti na dnevni red, ali u okviru ukupne strategije koja rešava pitanje države, spoljne politike, ekonomije. Naši političari su odredili četiri stuba spoljne politike, ali kako da mi izrazimo opredeljenje prema NATO-u koji to potire, odnosno isključuje vam Kinu i Rusiju? Treba nam koegzistentna politika."
 

Treba zadržati i vojni rok

Kako gledate na sadašnje stanje u srpskoj vosci?
"Ne mogu da cenim jer ne poznajem aktuelno stanje. Ono što vidim preko medija jeste da postoje dobre ali i stvari koje dovoljno ne razumem, poput profesionalizacije vojske. Profesionalizacija mora da bude praćena nizom drugih mera. Bio sam za varijantu da deo vojske bude profesionalan, ali da i dalje postoji vojni rok u trajanju od četiri do šest meseci i da posle njega, oni koji žele profesionalno da se bave vojskom ostanu, a oni drugi idu kući. Tako bi se rezerva planirala iz tih kadrova. Ovako, ako primite samo vojnike po ugovoru, imaćete samo tih 20.000 obučenih vojnika."

U datim okolnostima, šta je vaš izbor – NATO ili neutralnost?
"Dok se sve ne sagleda, ja sam za vojnu neutralnost. Ali, nije ni to dovoljno. U Skupštini je usvojena Rezolucija o neutralnosti, ali nismo ništa dalje u tom smislu opreacionalizovali. Strategija nacionalne bezbednosti iz prošle godine čak i ne pominje vojnu neutralnost."

Šta vam to govori?
"Da je i u sistemu i u javnosti priličan haos po tom pitanju, koje očigledno zavisi od trenutne političke garniture na vlasti, a ne bi smelo. Pitanje eventualnog ulaska Srbije u NATO mora da zavisi od građana koji će se o njemu izjasniti na referendumu. Za razliku od drugih država, našu zemlju je NATO brutalno napao. Kako da objasnite onom kome su deca pobijena 1999. da mi idemo u NATO i da nema veze što nas je taj isti vojni savez bombardovao? Bio sam učesnik u pregovorima sa predstavnicima Alijanse i prosto sam ih preklinjao da to ne čine."

U kojim pregovorima?
"Neposredno pred rat, 1999. Sa Veslijem Klarkom i drugim oficirima. Molili smo ih da ne idu na ratnu opciju. Nije bilo nikakvog etničkog čišćenja na Kosovu i Metohiji, ali su oni hteli rat po svaku cenu."

U tim pregovorima ste ukazivali da posle agresije Srbija neće moći da bude saveznik NATO-a?
"Ne da ne može biti saveznik, jer Srbija ne može i ne treba da bude ni protivnik Alijanse u smislu nekog kolovođe u borbi protiv NATO-a. Treba da gledamo svoje interese. Da se NATO rasformirao, da je ostao Varšavski ugovor, ja bih i prema njemu imao isti ovakav stav."

Iako vas smatraju ruskim čovekom?
"Nisam nikakav ni ruski čovek, ni američki čovek."

Bili ste vojni ataše u Moskvi i smatra se da imate odlične veze u njihovoj obaveštajnoj službi?
"To je potpuno druga stvar."
 

Kako gledate na novu rusku vojnu doktrinu?
"To je njihovo viđenje aktuelnog bezbednosnog stanja. U svetu očigledno ima mnogo problema i oni se ne rešavaju, već se čak umnožavaju. Ima mišljenja da svetska ekonomska kriza u stvari tek počinje i to će značajno uticati i na opredeljenja u vezi s NATO. Ima još jedan problem kada je Alijansa u pitanju. NATO nema definisani identitet za narednu deceniju. Sada Madlen Olbrajt radi na tome, a pokušali su na konferenciji o bezbednosti u Minhenu da proture ideju da NATO bude instrument UN. Interesantno da se protiv toga pobunila Nemačka. Polemike na tu temu će sigurno biti nastavljene i mi ne treba da budemo perjanice te diskusije."
 

Ulazak srpske vojske na Kosovo odobrava Kfor

Da li prema Kumanovaskom sporazumu naša vojska ima pravo na odbranu severnog dela pokrajine u slučaju nasilnog stavljanja pod upravu Prištine?
"Kumanovski sporazum takvu mogućnost ne daje. On daje mogućnost komandantu Kfora da u tom pogledu odlučuje da li hoće da pusti pripadnike naše vojske da uđu na Kosovo. U aneksu Sporazuma je predviđeno prisustvo 1.000 naših vojnika u pokrajini, ali to nikada nije realizovano, iako smo mi svaki put na sastanku sa komandantom Kfora to zahtevali. Oni su to prebacivali na politički teren i govorili nam da to vidimo sa onima u Briselu i Vašingtonu. Bila je to očigledno podvala kako bismo pristali na sporazum."

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here