Verovali ili ne, u Kragujevcu živi 30 mornara! Osnovali su prvi jedriličarski klub u ovom delu Srbije, sa imenom svog grada, i tako ispisali prvu stranicu u istoriji šumadijskog moreplovstva. Na svu sreću mirnodopskog! Najzanimljivije je što su ovi zaljubljenici u morske talase skoro svi kontinentalci po rođenju, ali bio je dovoljan samo jedan susret sa brodom da zavole plovidbu i veoma ozbiljno krenu u ovu avanturu.
– Svesni smo da sama ideja da osnujemo klub u ovom dibidus kontinentalnom delu sveta zvuči zanimljivo, ali verujte, postalo je još zanimljivije kada smo se razmahali svojim aktivnostima i počeli da plovimo Jadranskim, Jonskim, Egejskim morem. Tada više nije bilo povratka. Svi smo se zarazili – kaže Dejan Blagojević, predsednik Jedriličarskog kluba Kragujevac.
Klub još uvek nema jedrilice u svom vlasništvu. Potrebno je da ih imaju pet kako bi bili ravnopravni članovi Jedriličarskog Saveza Srbije i tako osnovali školu jedrenja za decu od 8 do 14 godina. Time bi, kažu, ispunili svoju misiju i pokazali da Šumadinci imaju talenat za more, iako je najbliže more udaljeno više od 500 kilometara.
Pojedini od njih tridesetak, koliko je trenutno moreplovaca u klubu, ima svoje jedrilice i tako se ispomažu. Takođe, i iznajmljuju jedrilice za svoje plovidbe. Ovaj hobi, pak, podrazumeva dobru pripremu, tako da svi članovi imaju obuke i niko ne uzima kormilo u ruke dok ne dobije sertifikat za plovidbu. Svi su prošli školu jedrenja Vega koja radi po principima Kanadske škole jedrenja.
Većina kragujevačkih mornara položila je ispite i stekla status skipera obalske plovidbe, čime su stekli pravo da mogu da polove Mediteranom. Iza svakog od njih do sada je ostalo oko 1.000 nautičkih milja, a Blagojević u šali kaže kada bi svi članovi kluba spojili milje, već bi oplovili pola sveta.
Mornari iz Šumadije su različitih godišta i zanimanja. Ima studenata, profesora, oružara, arhitekata, pravnika, doktora, privatnika. Na obuci su savladali veštine upravljanja brodom, saobraćajne propise, meteorologiju…
|
Nasleđe SFRJ |
Čedomir Lazić, vlasnik privatne firme, objašnjava ovu privrženost morskim talasima:
– Život počinje tamo gde se završava obala. Moreplovstvo je atraktivno, priznajem. Ali i zahtevno! Drugo, nije tačno da su Šumadinci netalentovani za vodu. U Kragujevcu imamo uspešan vaterpolo klub, naša deca pobeđuju na takmičenjima u plivanju. Ja sam se, recimo rodio na brodu, koji je plovio od Visa do Splita. Pa valjda se inkognito u moje gene ubacio neki mornarski kod – objašnjava Čeda zbog čega mu je draže otvoreno more od rodne Šumadije.
Vlade Urošević, profesor matematike na Tehničkom fakultetu u Čačku i PMF-u u Kragujevcu, u ovom klubu u sekciji vinsurfinga i obučava mlade da jedre na dasci. Plovidbu je zavoleo kao mladić kada je otišao kod brata u Split. Tamo su, kaže, mladi umesto automobila, imali brodiće i to mu se svidelo.
Dejan Srećković, vlasnik privatne firme, nije imao baš mnogo veze sa morem, ali je zavoleo jedriličarstvo i sada uživa u plovidbi celim Mediteranom kao da je rođen na brodu. I oružar Branislav Bojić, po struci mašinski inženjer, plovi i svom snagom želi da klub kome pripada ostvari svoj cilj.
– Cilj nam je da deca u Šumadiji imaju priliku da probaju nešto sasvim novo. Rešeni smo da na našem šumadijskom moru, na jezeru u Šumaricama, organizujemo obuku za jedrenje u klasama optimist – otkriva Bojić.
Jednu od ekipa mornara iz Kragujevca na jesen očekuje regata u Crnoj Gori, a posada tri broda odlazi na flotilu u Grčku. Dejan Blagojević, inače informatičar po struci, kaže da se nadaju da će do tada dobiti pravo da koriste jezero u Šumaricama za obuku i tako steknu punopravno članstvo u Jedriličarskom savezu Srbije. Za sada su pridruženi članovi. Imaju svoje prostorije u centru Kragujevca, upravni odbor i statut. Svi odreda priznaju da uživaju u plovidbi više nego u bilo čemu drugom i da na moru traže spas od problema u poslu i životu. Čak i kad more nije sasvim mirno.
